Milan Stanišić- Pusti nek

Pusti nek prođe
Kroz tebe i mene,
grad, nova glad
svijetlo i mrak
istina i laž
nove boje oko nas
kilometrima unutar

Pusti nek bude

Teže nego ikad nam
Sad, a kao nikad
Hladni smo i tako stari,
Zagledani u podne, a isti

Pusti tren u sebe
Nek hvata i muči 
Pusti ga iz sebe
Iskorači iz sebe
U beskraj, ka nama
Još samo ovaj put
Miran je okean, čeka