A šta misliš
da postaviš svoj život kao praštanje?
Makar kratko,
makar za promenu?
Sve vreme, uvek, za svakog
za baš sve što se događa
ne ispitujući nijednog časa, trena
ko je u čemu dobar a ko zao
spram tebe
spram drugog
spram drugog prema trećem.
Šta misliš?
Šta bi se dogodilo?
Možda ne bi postao čudotvorac
Možda ne bi imao naklonost ljudi
Možda nijedno isceljenje
koje je baš tebi potrebno…
Ali…
Siguran sam, bespogovorno
i bez rezerve
da ti ništa ne bi ni bilo potrebno
i da bi Bog rado sišao sa Svog
Trojičnog Trona
razvejao mutne oblake nad zemljom
da bolje vidi, upozna
ko se usudio da krene silom
za Njegovo Ime
postajući Mu nalik
samo zato što je takvu želju za praštanjem –
sam poželeo kao večno kretanje
a da ga ništa na to nije nateralo…
preuzeto sa bloga Upodobljavanje: https://upodobljavanje.wordpress.com/
No comments:
Post a Comment