Nekada se danju vidi jasnije
bio kriška limuna ili nešto drugo
isto kao što je čovjek jedan išao
da vidi veliki grad, krećući se prugom.
Pojava sa neba hranila ga je snažno
i vodila ga svuda onuda kuda je htio
raspolućen a prosvećen, bez imalo straha
radio je što je mislio da ne bi smio.
Često bi se našao pred kakvim čudom jakim
priznajući poraz pritom ako ga je bilo
mogao je iskreno da preda se svakom
neki rekli da je andjeo sa slomljenim krilom.
Kada gori duša i sve oko nje, njeno
kao da jauče ili gotovo da cvili
bistro oko za tren postane sneno
i krajolik se odmah na grudi vrele primi.
No comments:
Post a Comment