Milan Stanišić- Harmoničnost

ČuČ
























Čuješ glasno more
kao nečije korake
Odlaziš
iz grada u grad

Umor je pokretač
kad iscrpi do kraja
sreća dođe
kad je ne čekaš

Drvo svako razlog ima
To je harmoničnost
Kao i ljudi
A obično ne vidimo

Lica su pustinje
ne nužno
Lica su pustinje
ne nužno

Slabo tijelo, srčan duh
Vožd je sada nada mnom
Ideš da spavaš
i ja ću za tobom

Sigurnije je kad prva
Ispratiš vrijeme u tok
Račvamo se na tokove
Pa u beskraj

Drvo svako razlog ima
To je harmoničnost
Kao i ljudi
A obično ne vidimo

Lica su pustinje
ne nužno
Lica su pustinje
ne nužno