Godinama sam se trudio da, po riječima apostola Pavla, svima budem sve.
Međutim,
život je nepredvidljiv. Nikad ne znaš šta nosi dan, a šta noć. Nekad se
okolnosti urede da sve krene nizbrdo. Na kome se kola polome, taj ostaje sam.
Potom se i ljudi povlače i odaljavaju, a
stvari se skroz suprotno odmotavaju.
Ovo neće uopšte biti lako,
rekao sam, pa krenuo...Ka oazi, kroz pustinju... Na jedan jako dug, nimalo izvjestan put. Stazama koje uopšte
nisam poznavao.
Ali,
bio sam siguran da radim pravu stvar, i da jedino ja to mogu da izguram. Jer,
to je bitno za mene. To je kao božje, od Boga meni dato... te je stoga i moje
poslušanje, zadatak koji treba da ispunim.
Нема коментара:
Постави коментар