Јешић, фото: Приватна архива
ПАНОНСКА
РИБА
Покушавам
да уловим рибу
Покушавам
да ухватим рибу
Покушавам
да упецам рибу
Покушавам
да мазнем
да ћорнем
да дрпим
да апим
да украдем рибу.
Покушавам
да оџепарим
Старог
Нептуна.
Али
риба се не види оком
Риба
не мари што ја стрепим.
Риба
спава на дну несталог океана
Риба
не спава у сећањима
Риба
је мртва хладна
Риба
је жива сахрањена
Испод
миленијумског талога
Испод
посне површине
Испод
свих мојих надања.
Морам
да ударим штапом
Не
морам да ударим јако
По
тој земљи из миоцена.
Довољно
је да загребем
да почешем седименте
да шапатом подигнем шодер
да вриснем гласом орла
рибара
да избројим бајалицу
да замиришем на црва
И
ето рибе!
Боже,
колика је риба
Риба
које одавно нема.
МАНТЛ
Тонем
Путањом
прошараном
Тектонским
плочама
Заправо
клизим
Низ
укрштене слојеве
Осетљиве
на најмању промену
Брзине
сеизмичких таласа
И
тај дисконтинуитет
Компликована
справа мери
У
некој истраживачкој станици
На
површини коре
Где
се уредно прате
Сви
параметри моје пропасти.
Тонем
Кроз слојеве историје
Прошаране
костима предака
На
којима почива и твој свет
Читаоче
непознати
Свет
у облику лопте
Који
није ништа друго
Неголи
црвљива јабука
Ка
чијем средишту незадрживо хрлим
Стрпљиво,
јер све је ствар стрпљења
Чак
и у пропасти
Јер
тамо ме чека големи црв
Да
се коначно обрачунамо.
Тонем
И
све је мање времена
Да
мисли спакујем на полице
Да
их разврстам
И
уредно сложим с лева на десно
По
азбучном реду
Баш
као у рајској библиотеци
Одакле
нисам избијао
Све
до оног проклетог дана
Кад
пожелех на раменима
Да
понесем људске грехе
Па
сад последњи пут
Гледам
живот како се одмотава
Пред
очима
Све
док се коначно
Не
успавам у магми.
СТАНИЦА
НА КОЈОЈ УЗАЛУД ЧЕКАМ
Ни
пси луталице тамо не залазе
А
некада је било стајалиште
И
клупа, па лепо седнеш
И
сачекаш аутобус
Да
те одвезе
Кући.
Ни
љубавници тамо не залазе
Радници
одавно не раде
Рад
је нестао у човеку
Човек
се радо
Утопио
у
Нерад.
Ни
бескућници тамо не залазе
Под
станичну печурку
Да
сакрију голотињу
Да
поделе себе
Са
градом
Туге.
***
Биографија аутора:
Дарко Јешић рођен је 5. априла 1979. године у Панчеву. Прије свега је романописац, аутор
романа "Виа Долороса" који је објављен 2020. у издању Чигоја штампе, а нашао се у ширем избору за НИН-ову награду. Аутор је поетске збирке "Зеница круга" која је изашла из штампе прошле године, такође у издању Чигоја штампе. Афирмисао се и као драмски писац за дјецу и његове представе играју се у разним београдским позориштима. Био је директор Дома културе "29. новембар" у Старчеву, а тренутно обавља дужност већника за културу Града Панчева. Јешић је радио и као новинар, аутор је монографије "Рокери из Неолита - историја старчевачког рокенрола" (Креативни културни клуб, 2008). Идејни је творац књижевног фестивала "Старчевачки дани књиге" и кооснивач фестивала "Сусрет јужнословенских књижевника" који се од 2023. одржава у Бечићима.
