Braco Subotić - Izbor poezije iz zbirke "Prošavši tobom"

 

Foto: Lidija Petrić

Kandilo

 

Otvorilo se nebo.

Plače za Palestinom.

 

Kauč ispred ulaznih vrata

sam pokrio plastičnom presvlakom.

Brinem o stvarima, valjda.

 

Predao sam materijal na štampu

ali i dalje pišem, okolnosti mi nalažu.

 

Moja žena je u drugoj sobi, slika.

Miriše hodnik cio. Evocira uspomene, slikovito.

 

Nebo se otvorilo. Tačno strašna ura.

Bože, pomozi. Da svako zlo stane.

I da oboji nebo za sva vremena.

Razmiišljanja

 

Grije se voda na električnom šporetu.

Onaj na drva se aktivira tek u sumrak.

U staroj crvenoj džezvi kuva se jedno jaje.

Iz njega će se izleći rana večera.

 

Stanovništvo se popisuje, usporen je proces.

Sluti se nešto i nazire pride.

Kiseli osmijesi uz tijela držanje

Nagovještavaju promjenu koja je neminovna.

 

Izlazim u šetnju uveče

vozim biciklo izjutra

staza više u stvari i nema

ali lijepa riječ mi otvara prolaz.

Stari majstor

(Urošu Toškoviću)

 

Pohaban džemper

doskora vučen po podu

prijanja uz vrat fino.

 

Miluje ga dok ublažava rane

od malopređašnjeg okršaja.

Bilo je gusto i tijesno.

 

Demon je napustio

poprište bitke, podvijenog repa.

Izvukavši deblji kraj.

 

U zamišljenom stripovskom oblačiću

vidim starog majstora kako crta nečiji portret

iz dana mladosti. I zuri u daljinu negdje.

 

Iza koje se jasno vidi nedogled.

Biografija autora:

Braco Subotić, rođen 1978. godine u Titogradu, pjesnik je i muzičar, frontmen sastava "Vrpca".

Aktivan na generalnom polju kreativnog rada, od 1996. godine.

Prvi put štampan u glasniku Biblioteke "Radosav Ljumović", po imenu  "Latica", u klubu mladih literata osnovanom 1996, pjesmom "Nazaret ", 1998. godine..

Kaže da je pisao koliko i pjevao. Nakon objavljivanja u raznim magazinima za kulturu i književnost  ("Ars", "Plima Plus", "Script"), od 2005. do 2016, prvu samostalnu zbirku objavljuje 2017. godine, naslovljenu "Prostor zaposijeda tišina", u izdanju "Transkripta".

Druga, aktuelna zbirka poezije nosi naziv "Prošavši tobom".

Objavljena je početkom godine, za izdavačku kuću "Ouroboros" iz Podgorice.

Autor živi, stara i stvara u glavnom gradu.

Kažu da su volja i trud stožer, magični zadah onoga što uzburkuje etar.

 

 

 

 

Nenad Tomović Stato - Izbor pjesama iz poetskog rukopisa

Foto: Privatna arhiva

AKO ŽELIŠ

Smiri se. Diši lijepo.

Sunčev zrak zapiši.

Izrecituj ga slijepom.

Uzmi, žubor naslikaj.

Pokaži ga gluvom.

Vrati ribu njenoj rijeci.

Smrt joj je na suvom.

Pokušaj i probaj.

Ispred riječi makni "samo".

To su prijetnje.

One misli obaviju tamom.

Snađi se i nađi kadar što očima prija.

Sruši beton. Voli zemlju, Iz nje život klija.

NEIZVJESNOST

Siva cesta, crveni štopovi.

Mrak. Auto nepravilno parkiran.

Muk. Iz kafane pored kao da čekaju

Da se desi nešto.

Prolazim, bacam pogled ka vozaču.

Gleda u telefon.

Može biti svašta.

Premotavam film:

Jesam li uradio nekom nešto zlo?

Mislim da nisam.

Nekoliko koraka dalje,

Pogled preko ramena,

Kadar postaje smiješan.

ČOVJEK

Ne spajaju mostovi, nego razdvajaju.

Čovjeka od rijeke i od hodanja.

I od bliskosti.

Čovjek bi htio velike visine

I to ga noćima proganja.

Pao je dosta nisko s' tim.

Gleda sa visine, sa strahom od iste,

Duboke kanjone i rijeke bistre.

Muti se pogled, mute se misli.

Da im je bliže, bile bi čiste.

I rijeke, i pogledi. I misli, isto.

Al' čovjek ne traga, traga za bistom.

Ne voli prolaznost, a rijeka prolazi.

Teško mu pada to teško breme.

Zavidan, rijeku može zaustavit',

Al' ne može nikako zaustavit' vrijeme.

LEPTIR

Da sam leptir jedan dan,

Valjda duže ne može,

Ne bih sluš'o "neću, nemoj, ne mogu i ne može".

N'o bih htio, n'o bih mog'o,

Za svoj let bih snage smog'o.

Pa, taman da duva vjetar,

Letio bih tu gdje cvjeta.

Mahao bih silno, jako.

Samo to se zove let. 

Nisam ja k'o list na vjetru.

Ja sam biram smjer i cvijet.

Da sam leptir jedan dan,

Slijetao bih i letio.

Ne bih im'o miran san

Jer život bi proletio.

Biografija autora:

 

Nenad Tomović Stato rođen je u Mojkovcu 1992. Godine. Rep muzikom počeo da se bavi prije desetak godina, kada je objavio svoju prvu pjesmu. Od tada, objavio preko 10 EP izdanja, mixtapeova i singlova.

Kako sam kaže, oduvijek je želio da se izrazi precizno i tačno i da, uz to, ide i dobra namjera. Otud i želja za pisanjem, jer je tu uvidio najbolju platformu za to.

Trenutno radi na projektu pet zbirki pjesama koji je pri kraju. Nada se da će, uporedo ali odvojeno, izaći i pet zbirki priča za djecu i odrasle

U budućnosti će biti još mnogo projekata koji imaju veze sa gotovo svim vrstama umjetnosti i svi će biti predstavljeni na festivalu Kalu i Šomi, čiji je Stato osnivač.

Milan Stanišić - Pjesme van opticaja (zaleđeni trenuci)

  

PJESME VAN OPTICAJA

Beat me outta me

Kurt Donald Cobain

ANTIHEROJ

Mislim tuđom glavom

Sve što narede

Ispred mene jezero

Zatalasano je

Antiheroj

Veličina sam

Veslanje je

Sve što znam

Hajde, uzmi me

Hajde u istinu tvoju

Udahni me

Hajde, uzmi me

Hajde

U istinu tvoju... 

EBRAR

Je li ludost ili datost

Pratiti sjenu

Po nepreglednim

Prostorima

Uhvatiti od sreće

Čovjeka za obraze i kožu

Raditi stvari

Koje niko ne traži

A mogu da izgledaju

Previše dobro

Dok stoji čovjek uspravan

Sa uputstvima za život

Pravovremenim

Neko mu se kliberi

Uradio je suprotno

Ispostavilo se

Baš onako kako treba

RUSTIKA 1.0

Ramon

Uistinu vjeruje

Sazvežđima koja se naziru

Tamo visoko, na nebu

Izmišljene svjetove lovi

Kanapima

Ali stalno čeka pravu stvar

Milan Stanišić - Geopolitika

Na stepenicama

Supermarketa

Kod kružnog toka

U Bečićima

Komšija koji ponekad

Vozi do Budve

Po cijeni autobuske karte

Prijatelj iz Rusije i ja

Pijemo pivo

I gledamo ostatke

Zalaska sunca

Kroz visokospratnice

U izgradnji

Januar 2022.

Kuva se nešto opasno

U svijetu

Upozorava ruski prijatelj

Malo više kriveći svoje

Za krizu na istoku kontinenta

Komšija uzvraća

Da je geopolitika

Vrsta prevare

A ljudi kolateral

Nekako pokušavam

Da sugerišem kako je

Za konflikt potrebno dvoje

I ta čitava priča

Dosta konstruktivno ide

Tri čovjeka

U momentu istorije

Kao bilo koja tri čovjeka

U bilo kojim

Momentima istorije

I njihove strepnje,

Njihova nemoć,

Njihove nade

Možda to tako

Spolja izgleda

Topla zima

Nebo prošarano

Bezazlenim oblacima

I ostacima sunca

Što se probijaju

Kroz zgrade-mesožderke

Slatkasti ukus

Bezalkoholnog piva u ustima

Ono što je ostalo od zalaska

Predivno je

Bar nešto vidimo

I eto ćaskamo

O svjetskim temama

 

Дарко Јешић - Три пјесме из збирке "Зеница круга"

 

Јешић, фото: Приватна архива

ПАНОНСКА РИБА

 

Покушавам да уловим рибу

Покушавам да ухватим рибу

Покушавам да упецам рибу

Покушавам да мазнем

                       да ћорнем

                       да дрпим

                       да апим

                       да украдем рибу.

Покушавам да оџепарим

Старог Нептуна.

 

Али риба се не види оком

Риба не мари што ја стрепим.

Риба спава на дну несталог океана

Риба не спава у сећањима

Риба је мртва хладна

Риба је жива сахрањена

Испод миленијумског талога

Испод посне површине

Испод свих мојих надања.

 

Морам да ударим штапом

Не морам да ударим јако

По тој земљи из миоцена.

Довољно је да загребем

                     да почешем седименте

                     да шапатом подигнем шодер

                     да вриснем гласом орла рибара

                     да избројим бајалицу

                     да замиришем на црва

 

И ето рибе!

Боже, колика је риба

Риба које одавно нема.

 

 

МАНТЛ

 

Тонем

 

Путањом прошараном

Тектонским плочама

Заправо клизим

Низ укрштене слојеве

Осетљиве на најмању промену

Брзине сеизмичких таласа

И тај дисконтинуитет

Компликована справа мери

У некој истраживачкој станици

На површини коре

Где се уредно прате

Сви параметри моје пропасти.

 

Тонем

 

Кроз слојеве историје

Прошаране костима предака

На којима почива и твој свет

Читаоче непознати

Свет у облику лопте

Који није ништа друго

Неголи црвљива јабука

Ка чијем средишту незадрживо хрлим

Стрпљиво, јер све је ствар стрпљења

Чак и у пропасти

Јер тамо ме чека големи црв

Да се коначно обрачунамо.

 

Тонем

 

И све је мање времена

Да мисли спакујем на полице

Да их разврстам

И уредно сложим с лева на десно

По азбучном реду

Баш као у рајској библиотеци

Одакле нисам избијао

Све до оног проклетог дана

Кад пожелех на раменима

Да понесем људске грехе

Па сад последњи пут

Гледам живот како се одмотава

Пред очима

Све док се коначно

Не успавам у магми.

 

 

СТАНИЦА НА КОЈОЈ УЗАЛУД ЧЕКАМ

 

Ни пси луталице тамо не залазе

А некада је било стајалиште

И клупа, па лепо седнеш

И сачекаш аутобус

Да те одвезе

Кући.

 

Ни љубавници тамо не залазе

Радници одавно не раде

Рад је нестао у човеку

Човек се радо

Утопио у

Нерад.

 

Ни бескућници тамо не залазе

Под станичну печурку

Да сакрију голотињу

Да поделе себе

Са градом

Туге.

***

Биографија аутора:

Дарко Јешић рођен је 5. априла 1979. године у Панчеву. Прије свега је романописац, аутор
романа "Виа Долороса" који је објављен 2020. у издању Чигоја штампе, а нашао се у ширем избору за НИН-ову награду. Аутор је поетске збирке "Зеница круга" која је изашла из штампе прошле године, такође у издању Чигоја штампе. Афирмисао се и као драмски писац за дјецу и његове представе играју се у разним београдским позориштима. Био је директор Дома културе "29. новембар" у Старчеву, а тренутно обавља дужност већника за културу Града Панчева. Јешић је радио и као новинар, аутор је монографије "Рокери из Неолита - историја старчевачког рокенрола" (Креативни културни клуб, 2008). Идејни је творац књижевног фестивала "Старчевачки дани књиге" и кооснивач фестивала "Сусрет јужнословенских књижевника" који се од 2023. одржава у Бечићима.

Milan Stanišić - Tri sasvim obične pjesme o nostalgiji

 

BURNOUT

Samo sam izašao iz objekta

Duše izvrnute naopačke

Nije to bilo tako loše

Kao što se možda čini

Sjeo sam potom na klupu

Zatvorio oči

Pustio sunce

Da me dotakne

Onda sam gledao sunce

Kako se promalja 

Kroz krošnje drveća

Kažu da je zdravo gledati

FOTOFINIŠ

Olimpijada na TV-u

- osma u životu

Atletika, kvalifikacione trke

Na 200 metara

Uvijek biram autsajdere

Za svoje favorite

Ovog puta izbor je pao

Na Španjolku i Grkinju

Obje su bile četvrte

U svojim grupama

Dobro su krenule

Ali su posustale

U fotofinišu

FLEJVOR DUVAN

Zajedno smo ganjali snove

Još od kondicione sesije

Na treningu aikida

Svirali smo gitare,

Tarabuke, bongose i ukulele

Gurali veliko gitarsko pojačalo

Kolicima kroz grad

Pravili leskovački roštilj

U kućnoj varijanti

Čekali smak svijeta

I sve druge

Važne događaje

I od flejvor duvana iz Marlbora

Pravili neke skroz

Drugačije cigare

Imali smo velika

Očekivanja

Od života

Milovan Kljajević - Iza toplih vrata (četiri pjesme iz novog rukopisa)

 

Foto: Privatna arhiva

JAMA

 

Ne zanimaju me ratovi u zemljama dalekim.

Ne postavljam pitanje ko je u pravu,

Znam da majmun uvijek to jeste,

Živjeći svoj majmunski život.

Čovjek je samo ponekad na pragu istine,

Nikada ne prekoračivši preko.

 

Jedni čereče svoje živote u mrežama zabluda,

Ništa ne preispitujući, marširaju,

Drugi se usude, pa tražeći odgovore,

Obmanuti kojekakvim spoznajama,

Bivaju dublje zapleteni.

 

Propagandne mašinerije učiniće sve,

Da pomisliš kako si u pravu,

Ne bi li načinili od tebe

Još jednog majmuna dostojnog divljenja.

 

Pa pomislimo,

Kako izlaza nema,

I da jama isuviše je duboka.

 

 SLEPILO

 

Svijest mi je u svitanje

Bezglavi orao koji

Oblijeće brda

Tražeći smiraj i vid

 

Šta li će nam reći naše žene

Kada im dođemo krvavi iz boja

Ili pijani od poljubaca tuđih žena

 

HEROIN

 

Na njegovom blijedom licu

Smrt je oslikavala sebe samu

U džepu još jedna doza

Još jedna i nijedna više

Pomislio je

 

U stanu ugašena struja

Prazan frižider

Žena koja još uvijek nije ostavila svoga muža

dječica koja grle majku

 

Dok on poslednji put

Iza zaključanih vrata

Vodi ljubav sa smrću

I ne opire se

Još jedna i nijedna više

 

Našim djelima i nedjelima

Staćemo pred Njega

I opravdanja neće biti

 

BOŽIĆNA

 

Božić je stigao u moj dom

Iza toplih vrata

I dalje od mekanog ćebeta

Ne vidim čovjeka

 

Noćas je jedno siroče

Neuhranjeno i uplakano

Zagrlilo praznik

 

Noćas hiljade krajeva svijeta

Zalivaju potoci suza za pokojnicima

 

Noćas se objesio jedan domar

Tačno iza ponoći

 

Noćas noćas noćas...

 

A moj dom je topao

Vjerujem u bolje sjutra

Biografija autora:

Milovan Kljajević rođen je u Bijelom Polju 1993. godine. Počeo da piše sasvim slučajno, prema njegovim riječima - čudnim spletom okolnosti. Autor je zbirke poezije "Trn" i zbornika poezije "Dezintegrisano" koji su objavljeni 2021. godine. Radi na drugoj poetskoj zbirci.